Ne znam za tebe, ali meni svako putovanje počinje danima pre nego što uopšte sednem za volan. Možda je to godina u pitanju, možda iskustvo, a možda i trauma iz 2016. kad sam s kolegom krenuo za more i stali kod Užica jer nam se „nešto dimi ispod haube“…
Od tad, razvila se kod mene filozofija: pre nego što kreneš na put, proveri sve – pa makar ti pola dana otišlo na to. Jer ništa ne možeš da „napuniš usput“ kad ti fali ulje, probuši se guma, ili ti crkne akumulator. E zato sam ja postao malo paranoičan – ali funkcionalno paranoičan.
Evo šta sve radim pre svakog puta koji traje, kao recimo Beograd – Zlatibor.
1. Tehnička ispravnost – bez nje nema priče
Nema goreg nego kad ti kola krenu da krče negde na 150 km od kuće, a oko tebe samo njive i krave. Zato prvo gledam:
- Kočnice – Ako škripi, cvili, ili ti treba pola autoputa da staneš – pravo kod majstora.
- Volan i vešanje – Ako ti auto vuče levo, a ti nisi skrenuo, onda možda nešto nije u redu.
- Amortizeri – Ako poskakuje kao kengur na svakom ležećem, možda su dotrajali.
Ne moraš da budeš mehaničar, samo primeti da li se auto ponaša čudno. A ako iole sumnjaš – majstor. Nije sramota pitati, sramota je gurati. Takođe, ne odlažite tehničke preglede.
2. Gume
Ljudi zaboravljaju na gume, a one ti bukvalno drže život na asfaltu. Evo šta radim:
- Pritisak – Uvek proverim dan pre puta, na nekoj pumpi. Ne čekam poslednji čas.
- Rezervna – Da, ona što skuplja prašinu u gepeku. Mora biti naduvana, jer kad zatreba – zatreba iz sve snage.
- Šara – Ako je plića od 3 mm, bolje razmisli o zameni. Pogotovo kad ideš negde gde može da padne kiša.
3. Sve što curi, podmazuje, hladi i pomaže
Prvo gledam ulje. Motorno ulje ti je bukvalno krvotok auta – ako je gusto, crno kao espresso i miriše po izduvnim gasovima, znači da je staro i da mu je vreme za zamenu. Kad je sveže, ima onaj zlatno-bakarni sjaj i klizi sa šipke kao med. Ako nisi siguran, zamoli nekog ko zna da pogleda.
Rashladna tečnost je sledeća na redu. Nije da motor može da kaže „vruće mi je“, ali kad krene da dimi, biće ti jasno da si zaboravio da je ovo bitno. Dakle, proveri da li je nivo između minimuma i maksimuma, i ako je potrebno – dospi.
Kočiona tečnost je ono što većina nas zaboravi jer, realno, ko se bavi time ako kočnice rade? E, ali fora je što možda više i ne rade kako treba, a da ti to još nisi ni primetio. Zato je bolje da neko stručan proveri da li je nivo tečnosti dobar i da li je prošlo više od dve godine od poslednje zamene.
Na kraju, ali ne manje važno – tečnost za stakla. Ako leti putuješ, pogotovo po otvorenim putevima, pripremi se za napad insekata. Posle sat vožnje vetrobran ti izgleda kao moderna umetnost. Zato sipaj dovoljno tečnosti u rezervoar, neka bude ona s dodatkom za insekte, i obavezno proveri da li brisači rade kako treba.
4. Akumulator
Akumulator je kao onaj tihi član ekipe koji ništa ne govori, ali kad zakasni – propao ti je ceo plan. Doduše, on ne kasni, samo crkne. I to obično u najgorem mogućem trenutku – negde na pumpi, ujutru pred polazak, dok svi već sede u kolima i čekaju da se krene.
Ako ti je akumulator stariji od četiri godine, ozbiljno razmisli da ga proveriš kod majstora. Ne mora odmah da se menja, ali bar da znaš na čemu si. A ako ti se po polovima nakupila ona bela korozija – uzmi četku, sodu bikarbonu i vodu, i očisti to fino. Ili, još lakše – zamoli nekog ko zna da to uradi za tebe. Nije velika filozofija, a može da ti sačuva živce.
Jer sve dok radi – ni ne razmišljaš o njemu. A kad prestane – tek onda shvatiš koliko ti je važan. Bukvalno kao kafa ujutru.
Jednom mi je akumulator otkazao usred puta, na benzinskoj stanici nadomak Beograda. Bio je to onaj trenutak kada shvatiš koliko je važno imati pouzdanu pomoć na dohvat ruke. Tada sam prvi put kontaktirao šlep službu Petner – i mogu reći da su zaista opravdali sve preporuke.
Bili su na lokaciji u vrlo kratkom roku, efikasni, profesionalni, i pre svega – smireni i sigurni u to što rade. Takve situacije umeju da budu stresne, ali uz ljude koji znaju svoj posao, sve prođe mnogo lakše.
5. Klima i grejanje – jer put u šporetu ili u frižideru nije odmor
Zamisli putuješ usred jula, auto parkiran na suncu, ti krećeš sav uzbuđen, pališ klimu – i ništa. Duva toplo kao fen na srednjoj brzini. Ili još gore – duva, ali miriše kao da si pustio reciklažu iz podruma. E, zato se klima proverava pre puta, a ne tokom.
Uvek, ali uvek upalim klimu par dana ranije, dok sam još kod kuće, i gledam – da li zaista hladi, ne samo da „nešto duva“. Ako ti klima hladi kao da si otvorio frižider, super. Ako ne, moguće je da treba dopuna gasa, a to ti neće rešiti usput. I ne zaboravi na filter klime – ako ti u kabini miriše kao vlažan peškir iz sportske torbe, možda je i on za zamenu.
Zimi, priča je ista, samo obrnuta. Proveri grejanje. Ako kreneš na planinu i stakla počnu da se magle iznutra, a ti nemaš čime da ih odmagliš – e to je već put u magli, bukvalno. Nećeš da voziš s krpom u ruci, gledajući na rupu veličine poštanske marke.
6. Dokumenta i oprema – znaš ono kad policajac pita, a ti kopaš po fioci…
Evo šta obavezno proveravam:
- Vozačka, saobraćajna, osiguranje
- Zeleni karton ako ideš van granice
- Prva pomoć, trougao, prsluk, dizalica i ključ – obavezna oprema
- BONUS: male rukavice, kablovi za paljenje, čeona lampa – praviš se pametan dok svi ostali paniče.
7. Navigacija, punjači i muzika
View this post on Instagram
Bez mape i punjača danas ne možeš da dođeš ni do prve pumpe. Telefon pun, punjač u kolima, držač na staklu i plejlista unapred spremljena.
Za kraj – šta nikako ne smeš da zaboraviš
Ako mene pitaš, jedina stvar koju nikako, ali baš nikako ne smeš da zaboraviš pred put je – miran um. A do njega se dolazi samo kad znaš da si sve proverio. Jer džabe ti najlepša destinacija ako ideš ka njoj s nervozom, pitanjima tipa „jesam li sipao ulje?“, „radi li mi klima?“ ili „gde sam stavio saobraćajnu?“.
Ne zaboravi da auto, koliko god da je dobar i nov, traži pažnju. On ne zna da ide „na sreću“ – ide na gorivo, tečnosti, pritisak u gumama i tvoju odgovornost.
Zato, pre nego što ubaciš u prvu, odvoji par sati, prođi kroz sve što sam ti napisao – kao da se spremaš na malu misiju. Jer zapravo i jesi. Misija „bezbrižan put“.
Kad znaš da si sve uradio kako treba, onda ti ostaje samo da pustiš muziku, otpiješ gutljaj kafe, i – uživaš.
