Koliko često treba kositi travu zavisi od doba godine i vremenskih prilika.
U proleće trava raste brže zbog kiše i sunca, pa se košenje po pravilu radi češće.
Leti, posebno tokom suše i velikih vrućina, preporuke idu ka ređem košenju, jer duže vlati pomažu da se zemlja sporije isušuje.
Kada se košenje zanemari i trava preraste, kasnije naglo skraćivanje moze da oslabi travnjak, proredi ga i otvori prostor korovu i mahovini.
Košenje trave po godišnjim dobima
@kosenjetrave012 #travnjak #kosilica #edukacija #posao #villager #stihl #villager #vertikuler ♬ original sound – AS Garden – Požarevac
Najbolje rezultate daje jednostavno pravilo: kosite onda kada trava vidljivo poraste, uz poštovanje preporučenih razmaka po sezoni.
Proleće
Proleće donosi brži rast zbog smene kiše i sunca, pa travnjak tada najčešće traži češće košenje.
- Uobičajen ritam: na 5 do 6 dana
- Gornja granica u praksi: do 2 puta nedeljno, bez potrebe za češćim košenjem
Kada prolećni rast krene naglo, travnjak ume da deluje uredno i posle nekoliko dana, pa se lako uđe u preskakanje.
Posle toga dolazi nadoknađivanje jednim jakim košenjem, a taj potez ume da napravi više štete nego koristi.
Leto
Leti trava sporije raste, a zemlja brže gubi vlagu. Duže vlati pomažu da se površina tla manje pregreva i sporije suši, pa se košenje obično proređuje.
- Uobičajeno: 1 put nedeljno
- Tokom suše i velikih vrućina: na oko 10 dana
- U drugom izvoru se navodi i širi okvir: na 10 do 12 dana
Prenisko košenje moze da ostavi travnjak bez zaštite, pa se pojavljuju suva mesta i proređivanje.
Kasno leto i rana jesen
Krajem avgusta i tokom septembra rast često ponovo ubrza. Razlog najčešće leži u svežijim noćima i povratku kišnih perioda.
Stoga, i košenje bi trebalo da se ponavlja češće, slično kao tokom proleća.
U ovom periodu zna da se nagomila i lišće, pa urednost travnjaka zavisi i od redovnog uklanjanja ostataka sa površine.
Šta se dešava kada se trava ne kosi redovno?
Nepravilno košenje najčešće vodi u isti krug: trava preraste, pa se onda skrati previše odjednom, pa travnjak oslabi.
Posle toga dolaze korov, mahovina i rupe koje se teško popunjavaju.
Prerastanje i poleganje trave
Kada se košenje preskoči, vlati postaju duže i teže, pa se trava često polegne. Površina onda izgleda neujednačeno, a kosilica teže pravi ravnomeran otkos.
Travnjak moze da deluje uredno iz daljine, ali se u praksi vidi razlika u gustini i boji.
Tipični znaci da je travnjak otišao u prerastanje:
- vidljive razlike u visini na više mesta
- polegnute vlati koje ostaju u sloju pri dnu
- neravne pruge posle košenja, čak i kada se ide sporije
Znamo da ovo može biti naporno, pogotovo ako imate veće dvorište. Prostor oko firmi zahteva još više vremena, a u nekim situacijama, i više radnika koji treba da kose puno radno vreme.
Zbog toga ćemo spomenuti i modernu alternativu. U pitanju su Tenk robot kosilice kojima upravljate pomoću daljinskog upravljača. Najbitnija karakteristika ovih modela je što vam mogu uštedeti dosta vremena i truda. Sa velikom lakoćom ćete moći da držite vaš travnjak u idealnom stanju.
Naglo skraćivanje i opterećenje biljke
Najveći problem nastaje kada prerastao travnjak dobije jedno jako košenje. Takav rez opterećuje travu, a posledice se vide kroz sporiji oporavak i proređivanje. Pominje se i situacija kada trava pređe oko 10 cm, pa skraćivanje moze da bude stresno, posebno kada se ide na veliku razliku u jednom prolazu.
Praktično pravilo koje smanjuje rizik:
- u jednom košenju skidati oko jedne trećine visine
- kada je trava previsoka, ići u dva prolaza: prvo na veću visinu, pa posle oko 2 dana dodatno skraćivanje
Ovakav pristup deluje sporije, ali u praksi često štedi vreme jer smanjuje potrebu za popravkama travnjaka.
Pojava korova, mahovine i proređivanje travnjaka
Zapušten travnjak lakše gubi gustinu. Kada se trava proredi, korov dobija prostor, a mahovina se lakše širi, posebno na delovima sa slabijim provetravanjem i više vlage. Evo kako možete da uklonite korov iz travnjaka.
Dodatni problem dolazi kada se kosi prenisko, jer tlo dobije više svetla, pa se klijanje korova ubrzava.
Najčešći scenariji posle lošeg ritma košenja:
- korov krene da zauzima praznine u travi
- mahovina se pojavljuje u senovitim ili vlažnijim zonama
- travnjak dobije retke delove i fleke koje se šire tokom leta
Kolika visina trave daje najbolji rezultat
@smallgarden.rs Ukoliko želite zelen i gust travnjak, pravino košenje je jedno od najvažnijih faktora. #travnjak #kosenje #odrzavanje #dvoriste #biljke #cvece #vrt #bašta #uredjenjedoma #garden #gardening #gardenproject #lawn #lawncare ♬ Walking Around – Instrumental Version – Eldar Kedem
Prenisko košenje uglavnom donese kratkoročnu urednost, pa onda krenu problemi: trava oslabi, zemlja se brže isuši, a korov dobije više prostora.
Kada se trava pusti da preraste, pa se onda odjednom skrati, travnjak često reaguje usporenim rastom i proređivanjem. Zato se visina ne drži ista tokom cele godine.
Visina leti
Tokom leta travu treba ostaviti višu. Duže vlati štite zemlju od direktnog sunca i pomažu da se vlaga duže zadrži.
- Preporuka: 5 do 8 cm.
Prenisko košenje leti obično se vidi kroz fleke i blede delove. Travnjak deluje kao da je spržen, a oporavak posle toga ume da bude spor, posebno tokom sušnih dana.
Visina u proleće i jesen
U proleće i jesen, kada su temperature blaže, travnjak moze da bude niži. Ova visina olakšava i održavanje, pogotovo kada treba ukloniti lišće i suve ostatke.
- Preporuka: 3 do 4 cm.
Pravilo jedne trećine
Bez obzira na sezonu, jedno pravilo se ponavlja u svim ozbiljnim savetima: u jednom košenju skidati najviše oko trećine trenutne visine. Tako trava ostaje stabilnija i brže se vraća.
Kada je trava prerasla
Ovo je tipična situacija kod vikendica ili dvorišta koje neko obilazi povremeno. Trava ode preko mere, pa dođe želja da se završi sve “u jednom prolazu”. Takav potez često napravi štetu.
Bolje rešenje je postepeno skraćivanje:
- prvo košenje na veću visinu
- pauza oko 2 dana
- drugo košenje do visine koja odgovara sezoni
Kada tokom dana treba kositi travu?
Vreme košenja ima direktan uticaj na izgled travnjaka. Najčešće greške nastaju iz dobre namere: ujutro da se izbegne sunce ili u podne da se posao završi.
U oba slučaja travnjak moze da plati cenu.
Jutarnja rosa i mokra trava
Košenje dok je trava vlažna pravi nekoliko problema odjednom: otkos bude neravan, vlati se više gnječe nego što se čisto seku, a kosilica se lakše zapuši.
Vlažna površina dodatno pogoduje širenju bolesti i pojavi mahovine.
Period koji se posebno ne preporučuje: 06:00 do 08:00.
Najtopliji deo dana
Košenje po najvećoj vrućini opterećuje travu, a opterećuje i osobu koja radi. Leti se tada brže gubi vlaga iz zemlje, pa travnjak posle košenja moze da izgleda „sprženo“.
Period koji se izbegava: 12:00 do 16:00.
Termini koji najčešće daju najbolji rezultat
Najpovoljniji termini su oni kada je trava suva, a temperatura umerenija.
- 08:00 do 10:00
- 16:00 do 18:00
Kako urediti zapušten travnjak bez dodatne štete
Kada travnjak „pobegne“, najveća greška bude pokušaj da se sve reši jednim košenjem. Rezultat često bude stres, proređivanje i ružan trag koji se posle krpi nedeljama.
Košenje u dva koraka
Kada je trava previsoka, bolji pristup ide postepeno:
- Prvi prolaz na veću visinu, bez forsiranja brzine
- Pauza oko 2 dana
- Drugi prolaz do visine koja odgovara sezoni
Zaključak
Tokom proleća, travnjak treba kositi na svakih 5 ili 6 dana, jer trava tada najbrže raste. Tokom leta, dovoljno je kositi jednom nedeljno, a kada nastupi suša i visoke temperature, bolje je kositi na oko 10 dana, jer duže vlati štite zemlju i koren od isušivanja. Krajem avgusta i tokom rane jeseni učestalost se obično ponovo povećava zbog kiše i bržeg rasta.
Najviše štete nastane kada se košenje preskoči pa se trava posle odjednom skrati previše. Travnjak tada moze da oslabi, proredi se i ostavi prostor korovu i mahovini. Kada trava preraste, bolji postupak je košenje u dva koraka: prvo na veću visinu, pa posle oko 2 dana još jedno košenje do željene visine.
