Sigurni smo da smo svi čuli kako je čokolada nova superhrana. Sa druge strane, takođe smo čuli da je čokolada štetna za nas. Kome da verujemo? Pa, ispostavilo se da je odgovor malo komplikovan. Čokolada je, poput kafe i čaja, puna preko 300 moćnih hemikalija i antioksidanata koji donose brojne zdravstvene beneficije (ako se konzumiraju bez mleka i šećera). Kakaovo drvo dobilo je botanički naziv Theobroma cacao ili „hrana bogova“, dok su ga drugi nazvali „đavolskom hranom“. Čini se da u čokoladi ima dobra i zla – pa pogledajmo tu egzotičnu mašinu ispod ‘’haube’’!
Da li nas čokolada greje ili hladi?
Čokolada je, kao i kafa, fermentisana namirnica, što je važno napomenuti jer fermentacija menja svojstva, pa čak i sezonalnost hrane. Generalno, za fermentaciju je potrebna mlečna kiselina i/ili kvasac. Kisele bakterije i kvasac mogu promeniti rashlađenu hranu u zagrejanu na isti način na koji se sirovi kupus hladi, a kiseli kupus greje. Fermentacija može sačuvati hranu tokom zime, povećati probavnu snagu i, ako se prejede, može pregrejati telo.
Prema ajurvedi, fermentisana hrana je bolja zimi, kada je potrebno očuvati povrće, a ne preporučuje se leti, jer se zagreva (otežava pittu) zbog procesa fermentacije mlečne kiseline. Tako izuzetno gorko (rashlađujuće) zrno kakaovca postaje manje gorko i više se zagreva nakon fermentacije, slično kao što se mleko hladi i jogurt greje.
Zar čokolada nema antioksidanse?
Fermentacija može podići temperaturu zrna iznad 120 ° F i oštetiti neke osetljive antioksidante, čineći kakao manje biohemijski aktivnim. Nefermentisani kakao dostupan je onima koji žele pun spektar aktivnih hranljivih materija kakaa. ORAC (Oxigen Radical Absorbance Capacity) je metoda merenja antioksidanata u čokoladi. Jačina čokolade meri se njenim ORAC rezultatom, a sirovi nefermentisani kakao ima najviše rezultate od svih čokoladnih proizvoda.
- Sirovi kakao prah ima ORAC vrednost 95.500 na 100 grama
- Sirova kakao zrna imaju ORAC vrednost od 62,100 na 100 grama
- Pečeni kakao u prahu kao ORAC vrednost od 26.000 na 100 grama
Tako se i čokolada i kafa u svom fermentisanom obliku zagrevaju i verovatno su podnošljiviji zimi. Tokom zime, kada nivoi serotonina i proteini neurotrofnog faktora izvedenog iz mozga opadaju, sposobnost čokolade da pojača serotonin može biti dobar razlog da jedete više čokolade. Da ne spominjemo da njena svojstva zagrevanja pomažu u sprečavanju prehlade. Možda je zato topla čokolada tako omiljena zimska poslastica.
Kakao se prvenstveno bere blizu ekvatora tokom vrelih sušnih meseci. Kao i svo voće, prirodni gorak ukus kakaa se hladi. Zatim se prerađuje i fermentira, čineći ga ukusnijim, ali više zagrejanim. Dakle, ako ste pitta tip tela koji leti živi u vrućoj klimi, želećete da preispitate upotrebu i potencijalnu toplinu čokolade i druge fermentisane hrane poput kafe.
Sastojci čokolade
Kao što mnogi od nas znaju iz iskustva, čokolada oslobađa neurotransmitere u mozgu koji se nazivaju endorfini (koji se nazivaju i endogeni morfijum), a koji mogu izazvati osećaj euforije i udobnosti – objašnjavajući svoju ulogu vodeće hrane za udobnost. Čokolada sadrži hemikaliju zvanu teobromin (od grčkog theos [„bog“] i broma [„hrana“]) koja je, zanimljivo, i stimulans i sedativ. Omogućava mentalnu i fizičku opuštenost, a istovremeno daje povećanje energije slično kofeinu. Kofein, stimulans, takođe je ključna komponenta čokolade.
Čokolada je bogata aminokiselinom triptofanom, pretečom neurotransmitera serotonina. Serotonin je poznat kao antidepresiv, neurotransmiter protiv anksioznosti. Ova hemijska reakcija se odvija u crevnom traktu, što može delimično objasniti zašto je srećan efekat čokolade tako trenutan.
Čokolada je takođe bogata još moćnijim neurotransmiterom zvanim feniletilamin, koji je čokoladnim nadimcima dao ime „ljubavna droga“ i „čokoladni amfetamin“. Feniletilamin je možda odgovoran za studije koje povezuju čokoladu s krvnim pritiskom i promenom šećera u krvi, kao i za osećaj uzbuđenja i budnosti često povezane sa zaljubljivanjem.
Možda najzanimljivija hemikalija koja se nalazi u čokoladi zove se anandamid, koja potiče od sanskrtske reči ananda, što znači blaženstvo. Ova hemikalija je veoma slična THC -u (tetrahidrokanabinol), aktivnom sastojku marihuane. Anandamid aktivira dopaminske receptore u mozgu-dopamin je neurotransmiter koji pruža pojačan osećaj blagostanja ili visok nivo. Ponekad se naziva i hormon „moram to imati“ jer, kada se mozak upozna sa efektima supstance koja izaziva dopamin, poput čokolade, vid, miris ili čak razmišljanje o toj supstanci pokreće mozak da šalje poruka: “Moram da ga dobijem, odmah!”
Čokolada takođe ima dve hemikalije (N-linoleoiletanolamin i N-oleoletanolamin) koje inhibiraju ili usporavaju razgradnju anandamida, omogućavajući da se hemikalija blaženstva zadrži satima. Kao što vidite, čokolada ima snažan uticaj na naš um i telo na mnogim nivoima.
Da li izaziva zavisnost?
Ovde možemo zahvaliti dugoj hemikaliji za stimulaciju mozga koja izaziva zavisnost. Međutim, treba napomenuti da većina ovih hemikalija postoji u vrlo malim količinama u čokoladi, a neki istraživači smatraju da količine nisu dovoljne da naprave psihološku razliku.
S druge strane, mnogi od nas mogu potvrditi da postoji ‘’nešto’’ specijalnou vezi čokolade zbog čega se vraćamo po još.
Čokolada i flavonoidi
Dok se o čokoladi najčešće razmišlja kao o hrani koja menja raspoloženje, ona je takođe poznata po flavonoidima zdravim za srce. Ovi flavonoidi su isti sastojci koji crnom vinu, grožđu i bobicama daju tamnu boju i antioksidativno dejstvo. Zanimljivo je da u svim studijama bela čokolada (bez flavonoida) nije nudila nikakve kardiovaskularne beneficije koje se vide u tamnoj čokoladi.
Kontrolna studija u Italiji pokazala je da je rizik od infarkta miokarda obrnuto povezan sa konzumacijom čokolade, dostigavši smanjenje rizika od 77 posto za one koji su jeli više od tri porcije čokolade dnevno u odnosu na one koji su konzumirali manje od jedne.
U drugoj studiji, 34.000 žena u postmenopauzi na dijeti sa visokim sadržajem flavonoida (uključujući čokoladu) imalo je 22 odsto manji rizik od razvoja koronarne arterijske bolesti, a muškarci koji su konzumirali velike količine kakaa (2,3 g/dan) imali su 50 odsto manji rizik od razvoja kardiovaskularne bolesti u poređenju sa muškarcima koji nisu konzumirali kakao.
Rezultati meta-analize devet opservacionih studija u kojima je učestvovalo 157.809 učesnika ukazuju na značajno smanjenje moždanog udara i kardiovaskularnog mortaliteta kod onih koji su jeli najviše čokolade u odnosu na one koji nisu konzumirali čokoladu.
Ugoditi sebi ili ne?
S obzirom da se trećina odrasle populacije Amerike kvalifikuje kao predijabetičari, važno je naglasiti umerenost i sezonalnost kada konzumirate svoju omiljenu tamnu (samo) čokoladu ili kakao.
Slatki ukusi su svuda: hleb, testenine, pirinač, kukuruz, voće, voćni sok i, naravno, deserti. Gorka hrana koja umanjuje slatki ukus uglavnom se nalazi u gorkom lisnatom zelenom povrću i bobičastom voću. Dobra vest, kao što je gore pomenuto, je da je zrno kakaa, slično kao zrno kafe, zapravo gorke prirode. U tom pogledu, i kafa i kakao (sirovi, nefermentisani) su prilično lekoviti.
Vremenom možete osposobiti svoje senzore na ukuse da uživaju u jačoj tamnoj čokoladi od najmanje 70 posto pa sve do 100 posto tamne čokolade.
Sadržaj šećera u čokoladi:
- Tamna čokolada (40 g 70 % kakaa)
- Kalorije 213
- Masti 16 g
- Zasićene masti 11 g
- Šećer 12 g
- Mlečna čokolada (40 g)
- Kalorije 230
- Masti 15 g
- Zasićene masti 9 g
- Šećer 20 g
Čokolada i nervni sistem
Uglavnom, kakao je u tamnoj čokoladi tehnološki obrađen i pun šećera. Dok veći sadržaj kakaovca ukazuje na niži sadržaj šećera, on i dalje dovodi do velikog udara šećera i insulina na krvotok, srce i arterije. Ako nemate problema sa dijabetesom, a prvi jutarnji šećer u krvi natašte je između 75-85 mg/dl, onda jedan ili dva mala komada najtamnije čokolade dnevno možete uživati bez brige. Ovo je maksimum i zapamtite: manje je više. Najbolje je ne jesti na prazan želudac kada deluje kao agresivniji stimulans.
Za razliku od kafe, količina čokolade za koju se utvrdi da ima najviše terapeutskih efekata je mala. Ne treba mnogo šećera da se previše stimuliše nervni sistem i podigne šećer u krvi na opasno visok nivo. Za optimalno zdravlje, moramo prekinuti zavisnost od slatkog ukusa i ne zameniti jedan stimulans drugim. Previše takozvanih zdravih stimulansa poput kafe, kakaa, čaja, energetskih napitaka i slatkiša nikada nije dobra ideja.
Prema ajurvedi, ulažu se veliki napori da se smiri i utiša um, dok se čini da je naša kultura preterano stimulisana. Joga je zamenila meditaciju, kupovina je zamenila sedenje na terasi ili svom dvoruštu, a fudbalski turniri zamenili su porodične izlete. Negde u proteklih 20 godina izgubili smo želju i znanje da smirimo um i budemo mirni.
Čokolada bilo koje vrste je stimulans. Da, ima lekovita svojstva (osim šećera), ali ako čokolada ili neki drugi egzotični stimulans postanu naš jedini put do zadovoljstva, onda smo izgubili nešto najdragocjenije za ljudski um – njegovu tišinu. Možda doživljavanje naše prave prirode radosti, ljubavi i sreće bez razloga počinje doživljavanjem unutrašnje tišine. Da bismo krenuli ka tome, prvi korak bi bio da priznamo i razbijemo podmukle zavisnosti koje nas sprečavaju da budemo prisutni sami sa sobom.
Što se tiče čokolade, iz ajurvedske perspektive učinite je posebnom poslasticom ili lekom u sirovom, nefermentisanom obliku-a ne svakodnevnom navikom.
