coverfitness

Plesanje kroz život

facebook-share twitter-share pinterest-share

Plesanje kroz život

“Ples je skriveni govor Duše.” - Martha Graham


Često se našalim kada me pitaju ko mi je bila prva ljubav, a ja kažem da je to bio i ostao folklor. Ni dan danas ne mogu rečima opisati ljubav prema igri. Ta strast i emocija… Ma nema šanse da opišem taj osećaj koji imam u sebi kada samo pomislim na foklor. U ovom blogu želim da vam ispričam malo o svojoj prvoj ljubavi, kao i o principima života koje sam naučio igrajući folklor.

Kada krenete sa folklorom, vi ne uskačete odmah u koreografiju koja zahteva određenu praksu i bar neko iskustvo igranja. Vi bukvalno krećete kao beba - korak po korak. A kada ste bili beba, niste odmah naučili da hodate. Bilo vam je potrebno neko vreme. Krenuli ste korak po korak. Taman napravite par koraka, pa izgubite balans i onda tresnete na guzicu. I koliko puta ste tako tresnuli? U pravu ste. Milion puta. I verujte mi da nikada niste rekli sebi “To je to. Ne mogu da hodam. Izgleda da hodanje nije za mene”. 

Nijedna beba to ne kaže. Naprotiv. Ustanete i nastavite da pokušavate sve dok jednog dana ne prohodate. Tako je i sa folklorom. Počinjete lagano sa nekoliko osnovnih koraka i onda polako ulazite u jednostavnu koreografiju i tokom vremena idete na sledeći nivo i tako dalje. Usput učite ne samo kako da igrate nogama, već kako i da držite svoje telo, imate osmeh na licu i jednostavno kako da uživate dok igrate jer u tome i jeste svrha i suština folklora. Mada kada pogledate, zar to nije takođe i svrha života? Da uživamo i budemo srećni?


Nečije mišljenje o vama ne mora da postane vaša realnost

Ne mogu da se setim tačno, ali čini mi se da je bila 2001 godina kada je ansambl u kom sam igrao trebao da putuje na turneju u Nemačku na mesec dana. Moram priznati da sam tada, iako sam imao samo 13 godina, imao bukvalno dve leve noge. Nisam bio neki talenat. Ali jebem mu život, baš sam voleo folklor. Verujte mi da sam jedva čekao da odem na probu da igram. Kada čujem melodiju bugarke, ma sav se naježim.

U to vreme mi je tadašnji koreograf bukvalno rekao da nisam talentovan i da folklor možda nije za mene. Pritom na sve to mi je rekao da nemam visinu da bih bio u prvom ansamblu i išao u Nemačku. Malo je reći da me je to jako povredilo. Iako sam bio svestan da možda nisam talentovan kao druga deca ali sam naprosto obožavao folklor. Međutim tada sam uradio ono što mnogi od nas urade u životu kada  naiđemo na prepreke - odustao sam od folklora.

Moji roditelji nisu tada imali vremena za mene jer su jedva sastavljali kraj sa krajem, pa tako nisam imao nikoga ko bi me ohrabio da nastavim dalje. Mnogi od nas žele da rade nešto što vole, što nam daje strast i čini nas srećnim i onda se tako pojavi neko ko zna sve moguće razloge zašto baš mi nismo dobri u tome i zašto nešto nije za nas i ako nismo mentalno jaki, tuđe reči ćemo prihvatiti kao sopstvenu istinu i verovatno odustati od svojih snova.

Vidite, svi oko vas “znaju” zašto vi nešto ne možete uraditi i svi će se potruditi da vam daju sve moguće razloge koji vas mogu naterati da odustanete od svojih snova. Ali ako nešto volite od srca, pritom osećate ogromnu strast i želju da radite na tome, osećate se srećnim dokradite, molim vas, nemojte odustajati od svojih snova. Samo zato što vam je neko izneo totalno nebitno mišljenje ne znači da to treba da postane vaša realnost.

Ljudi koji ne mogu videti nešto za sebe neće moći videti ništa i za vas. Oni imaju limitiranu viziju života. Samo zato što ne vide sebe kako rade nešto što vole, oni veruju da ni vi niste sposobni raditi ono što volite, jer ako oni ne mogu, ne može niko. To je sranje. Ne slušajte ove ljude uopšte. Morate skupiti hrabrost da nastavite dalje da gazite ka svojim ciljevima. Čuvajte svoje snove celim bićem i ne dozvolite da vam ih iko oduzme.


Imaćete privremene poraze

Nekoliko godina kasnije sam odlučio da se vratim na folklor. Godine su prošle i u sebi sam držao taj osećaj krivice što nisam nastavio da igram bez obzira na sve. Bio sam svestan da sam ispao glup jer sam znao da nisam trebao odustajati. Ali kada sam se vratio, verovali ili ne, na moje iznenađenje, imao sam punu podršku ljudi iz okruženja, kao i roditelja. Ovo su bili isti oni ljudi koji su mi govorili da nisam talentovan. Ali ajde, svakako je podrška dobro došla. Od svih ljudi, moj otac me je najviše podržao u tome.

Kada sam se vratio, odmah se suočio sa izazovima. Bio sam nekoliko godina i ko zna koliko koreografija iza svih igrača iz ansambla. Isto tako i u životu kada se susretnemo sa nekim izazovima, ponekad nam može izgledati da nemam baš puno opcija. Ponekad nam deluje da nemamo izlaz i određenih problema ili situacija.

Znači, morao sam da radim napornije da bih se uhvatio u koštac sa igrama i koreografijama koje su bile na repertoaru. S obzirom da smo imali samo jednu probu nedeljno, uzeo sam video materijal igara koje se igraju i počeo da ih učim kod kuće. Samo zato što imamo izazov, ne znači da moramo na to da gledamo kao na nešto negativno. Bilo bi nam mnogo bolje ukoliko na izazove gledamo kao na prilike da se istegnemo malo, da rastemo i da se razvijamo i naučimo nešto novo, znajući da možemo prebroditi sve prepreke koje nam život namesti ka ostvarenju naših snova.

Uvek imamo izbor. Možemo dozvoliti da nas izazovi i trenutni problemi ili slome pa da odustanemo ili jednostavno možemo biti malo tvrdoglavi i nastaviti da gazimo ka snovima bez obzira na sve. Mogao sam odustati i reći “Au jbt, ko će pohvatati sve ove igre? Nema šanse da budem uopšte spreman za koncert”. Ali nisam. Nisam želeo da odustanem jer sam suviše voleo folklor da bih ponovo odustao. Kao što sam rekao, odlučio sam da vežbam dodatno i napornije od drugih. Naporan rad uvek pobeđuje talenat.

U samo dva ili tri meseca sam uspeo da pohvatam sve što je trebalo za godišnji koncert koji se održava svake godine krajem decembra. Nakon meseci vežbanja i igranja, trenutak istine je došao. Sećam se da sam bio jako nervozan pred koncert jer nisam godinama igrao pred publikom. Noge su mi drhtale. Srce lupalo trista na sat. Bio sam nekako uplašen, konstantno razmišljajući kako ću pogrešiti i kako će mi se svi smejati i ko zna šta još. Da stvar bude gora, od nekih starijih momaka sam uzeo nekoliko gutljaja vina da bih se “opustio” što me je na kraju još više zajebalo.

Kada je počeo koncert, kao da sam odjednom zaboravio korake. Trema me je ubila. Već u prvoj koreografiji sam napravio par grešaka koje su mi još više uništile samopouzdanje koje je ionako bilo na veoma niskom nivou. Tokom sledeće igre sam takođe napravio neke vidljive greške i onda se desila zadnja igra za kraj u kome je ono vino došlo na naplatu. Igrao sam solistu u igrama iz Vranja, koje (ako ste folklorac onda ovo odlično znate) su jedne od najlepših igara koje naša zemlja ima.

Počelo je da mi se vrti u glavi i videlo se da nisam baš sav svoj. Napravio sam par kardinalnih grešaka u kome se nisam okrenuo na vreme, nisam bio sinhronizovan sa dvojicom solista niti sam igrao u harmoniji sa celim timom. A kada igrate solistu onda je svaka greška uočljiva svakom oku u publici. Ne možete ni zamisliti moje misli nakon koncerta i šta sam sebi sve opsovao i govorio. Kao da su sve one reči da nisam talentovan i da folklor nije za mene došle u moj mozak i osećao sam se jadno i bedno. Pun sumnje, razmišljajući da ipak opet odustanem.


Probajte još jednom

Život će vas testirati. Kada nešto jako želite, život će vam slati razne testove i prepreke da vidi koliko zaista želite taj cilj. Da vidi koliko ste jaki. Ono što morate razumeti je da svaki put kada mislite da ste na rubu poraza, znajte da niko nikada nije uradio išta vredno u životu a da nije doživeo privremene poraze tu i tamo. Koji je vaš posao kada se to desi? Da se podignete! Da ustanete i probate još jednom! A šta će vas naterati da idete dalje iako su šanse protiv vas? Vaši razlozi!

Nisam želeo sebi da dozvolim da ponovo odustanem. Moj razlog je bio jednostavan - folklor je bio moja strast koja me je činila neizmerno srećnim. Svaki trenutak igranja je bio najlepši trenutak koji me je na neki način u to vreme održavao u životu jer sam prolazio kroz neke teške trenutke sa kojima nisam znao da se najbolje nosim. Doći na cilj je sjajan osećaj da se razumemo. I verovatno jedan od najlepših osećaja koje svako od nas može doživeti. Ali to nije ono najbolje što nam se desilo - ko ste postali u tom procesu misli. Nakon tog  koncerta, odlučio sam da se vratim nazad i uložim još više truda i rada ne samo da budem bolji tehnički već da na sebe gledam kako igram fenomenalno i bez grešaka.

Drugim rečima, radio sam i na mentalnom aspektu. Da skratim priču, sledeće godine sam se vratio bolji i jači nego ikada u kome sam imao jedan od najboljih koncerata koje sam odigrao. Trud se isplatio! Te godine sam imao priliku da igram solo sa svojom sestrom u Barseloni i to je momenat koji i danas (evo već deset godina je prošlo od tad) pamtim kao da je bilo juče. Taj aplauz koji smo dobili nikada neću zaboraviti.

Ali ovde postoji nešto na šta želim da vam ukažem. Najbolji trenutak nije bio kada sam igrao koncert i kada smo dobili ogroman aplauz. Sjajan koncert je bio sam plod uloženog rada, a aplauz nagrada za sve što smo pripremili kao tim. Najbolji moment je bio upravo onaj nakon katastrofalnog koncerta u kome sam odlučio da probam još jednom . Na kraju krajeva, uopšte se nije radilo o ostvarenju cilja, već o tome ko sam postao u procesu ostvarenja tog cilja.

Šta ste sve morali da uradite da biste došli tu gde jeste je ono što daje posebnu draž životu. Kada vidite kakva ste osoba postali u tom procesu, e to je ono što čini život. Mnogi zaborave da uživaju u procesu. Nemojte i vi.


Život se ponekad igra sa vama

Nakon još par godina igranja, 2011 sam odlučio da je vreme za kraj jer sam tada već uveliko planirao da idem za Ameriku i probam nešto drugo u životu. Iako mi je folklor bio samo hobi, osećao sam kao da ipak nisam dao sve što sam mogao. Imao sam neki čudan osećaj kao da najbolje godine i iskustva tek treba dođu a vamo odustajem od toga. I zaista je zanimljivo kako život ponekad zna da se poigra sa vama.

Iako bukvalno nikada ne znate šta vam život može doneti, ono što iskreno verujem a i dosadašnje iskustvo mi to govori, to je da vam život daje prave ljudi, situacije i resurse u pravo vreme na pravom mestu. Iskreno verujem u to jer baš kada sam mislio da više nikada neću igrati, dve godine kasnije me je životni put odveo u Toronto (Kanada).

Tamo sam bio sam, nisam imao nikoga i tada sam saznao da u Misisagi imaju kulturno-umetničko društvo Oplenac (LINK) . Sećam se da sam se samo nasmejao i rekao u sebi “Što da ne”? Bio je to jedan načina da upoznam nove ljude i možda pronađem nove prijatelje. Sećam se da je bila subota veče i tada sam otišao da vidim ansambl i to veče mi je srce zaigralo pogotovo kada sam čuo igre iz Bosilegradskog krajišta. Jebem ti život! Ljubav prema folkloru koju sam osetio u tom trenutku je bila veća nego ikada! Ma nisam mogao sačekati da odem na prvu probu i ponovo osetim tu emociju igranja.

Kada sam došao na probu sledeći dan… Ajoj majko mila! Ta strast! Ta energija! Ta emocija! Ma ne mogu vam opisati rečima. Pa život je zamišljen takav da bude! Morate imati strast i ljubav prema životu! Morate znate zašto se budite svako jutro! Šta je to što vam daje energiju i strast da uveče kada legnete da spavate jedva čekate da se probudite ujutru da radite jer to volite? Život je dar koji nam je dat rođenjem. A način na koji živimo je dar koji vraćamo životu!

Vaš posao je da pronađete šta vas čini srećnim. Pisanje je moja ogromna strast. Obožavam da pišem. Takođe biti na stejdžu i držati inspiracione govore ili seminare je moja strast. Volim da učim druge ono što znam i da im pomažem da repogramiraju svoj um da bi živeli život kakav zaista zaslužuju. To je nešto što me maksimalno ispunjava i što mi daje energiju da nastavim da radim sve ovo što volim.


Uživajte dok traje

Nekoliko godina kasnije, tačnije bio je to početak Maja 2016 godine, išli smo u Vankuver gde smo imali zakazan koncert u okviru severno-američke turneje. Iako sam imao nekoliko fenomenalnih koncerata tokom svoje “karijere”, moram priznati da je ta noć u Vankuveru ostala zauvek urezana u mom srcu! To je noć koju ću večito pamtiti. Evo i sad sam se naježio dok vam pišem ove reči jer sećanje na taj koncert i to veče su duboko urezana u moju svest.

Doživeli smo da nam publika od prve do poslednje igre non stop aplaudira, prati ritam svojim tapšanjem, peva sa nama i konstantno daje energiju kakvu nikada nisam doživeo. Sećam se da sam taj koncert igrao čini mi se osam koreografija i na kraju smo imali igre iz Bosilegradskog krajišta plus bis, plus ekstra igre i sve u svemu, zadnja igra traje i do dvadeset minuta.

Negde na sredini poslednje koreografije sam počeo da osećam grčeve u listovima obe noge. “Jao ne sad kad je još malo kraj!” sam pomislio u sebi. Bio sam na izmaku energije. Jedva sam igrao. I onda se desio taj trenutak. Završavamo igru i taman kad je bis trebao da počne, cela hala se diže na noge i daje nam najbolji, najveći, najduži, najemotivniji, ma nazovite ga kako god hoćete, aplauz koji nikada pre nisam doživeo. U tom trenutku su grčevi nestali, adrenalin je ne samo mene, već i ceo ansambl udario u glavu i odjednom kao da smo dobili ogromnu energiju i počeli da igramo kao ludi! Kao da je bio početak koncerta!

Kada se sve konačno završilo, aplauz je sigurno trajao najmanje deset minuta. Emociju koju sam osetio na kraju tog koncerta je nešto što zauvek ostaje u srcu. Sa suzama u očima sam sebi rekao da sam sad spreman da napustim folklor. Verovali ili ne, u tim trenutcima dok je aplauz još uvek trajao sam se setio onog koncerta koji je bio katastrofalan i gde sam umalo odustao. Tada sam shvatio da se u svakom porazu nalazi seme pobede koja će se desiti pre ili kasnije ukoliko samo istrajemo i ne odustanemo .

Trenutno vam mogu reći od srca da sam ostvario sve ciljeve koje sam imao sa folklorom. Šta više, sliku koju vidite na početku artikla je ustvari moja tetovaža koju imam na podlaktici desne ruke. Uvek se slatko nasmejem kada pogledam u tetovažu jer me podseća šta je sve moguće u životu kao i koliko sam uživao igrajući. Da me ne shvatite pogrešno, i dalje igram bar dva puta nedeljno ali za svoju dušu. Ali verujte mi da sam maksimalno uživao svih ovih godina dok je trajalo. A i bogami i dalje će da traje, samo u drugačijem obliku.


Samo nastavite dalje

U ovom trenutku, supruga i ja putujemo svetom već godinu dana. Verujte mi da život živim po mnogim principima koje sam naučio kroz igru i folklor. Pre svega, život je zamišljen da bude čista sreća, radost i uživanje. Sada, kada igram i u toku igre pogrešim korak, ja ne prestanem i odem da sednem plačući i osećajući se bezvredno zbog jedne greške, već nabacim još veći osmeh i nastavim dalje da igram.

Nažalost, mnogi od nas su programirani da u životu kada napravimo grešku ili doživimo privremeni poraz, mi se totalno skenjamo i izgubimo samopouzdanje, pa se na kraju uplašimo da nastavimo dalje i preduzmemo bilo kakve korake jer se plašimo da ćemo opet nešto zasrati ili će nam se nešto loše desiti. Ali vidite, greške su deo života. I tada je pravi trenutak da se podignete i držite glavu uspravno i stavite osmeh na lice i nastavite dalje da gurate bez obzira na greške koje napravite u tom procesu.

Morate verovati da ćete rešiti taj problem, prebroditi taj izazov i pronaći način da započnete taj biznis o kome ste oduvek maštali. Folklorski rečeno, morate nastaviti da igrate! Nema stajanja! Jer ukoliko nastavite dalje, sve suze, znoj, trud i rad koji ste ostavili na tom putu će se isplatiti! Doćićete na cilj ali molim vas, opet ovo ponavljam, nemojte zaboraviti da je lepo biti na cilju, ali još lepše uživati u procesu dolaska na cilj!

Život je lep. Zaista jeste. Lično svako veče ležem sa željom da se što pre probudim jer sam jako zaljubljen u život. I to ne samo kada sve ide kako treba, već i kada me život baš i ne mazi jer razumem da svaki put kada naiđem na prepreku, sve što treba da uradim je da nastavim da plešem sa osmehom na licu, verujući u svom srcu da ću i to prebroditi jer mi moje iskustvo kaže da sam sve prepreke do sad uspešno prebrodio pa tako nema razloga da i preko ovoga ne pređem.

Kada su šanse protiv vas, kada vam ljudi govore da nešto nije za vas, kada je ceo svet protiv vas, samo nastavite da plešete. Život je ples.


Više tekstova autora možete pročitati na Umeće maštanja ili The Art of imagination

Zapratite ih na Instagramu ili Facebooku.

Povezane objave
  1. Moja formula u 2020. Moja formula u 2020.
  2. COVID-19 i novi način kako da budete srećni COVID-19 i novi način kako da budete srećni
  3. Najbolji načini samopomoći prema zodijaku Najbolji načini samopomoći prema zodijaku
  4. 7 najboljih knjiga o samopomoći za 2020. 7 najboljih knjiga o samopomoći za 2020.
Kolačići
Cover.rs prikuplja Vaše lične podatke kako bismo Vas redovno obaveštavali o prodavnici, događajima i ponudama. Pogledajte našu Politiku privatnosti kako biste saznali više o zaštiti podnetih podataka i upravljanju istim.
To Top